Ristićeva prognoza do zime, ovakvo vreme nije viđeno od 1914. Danas na Krstovdan se sve menja, evo kada će zavejati

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) je najavio stabilizaciju vremenskih prilika širom Srbije. Danas ujutru po kotlinama i visoravnima jugozapadne Srbije očekuje se kratkotrajna magla, dok će tokom dana preovladavati pretežno sunčano vreme uz slab do umeren razvoj oblačnosti. Duvaće slab i umeren istočni i severoistočni vetar, koji će uveče preći u jugoistočni. Jutarnja temperatura iznosi od 5 do 11 stepeni, a najviša dnevna biće od 21 do 25 stepeni.

Prema vremenskoj prognozi RHMZ-a, tokom cele naredne sedmice najviša dnevna temperatura biće bez bitnije promene i iznosiće od 21 do 26 stepeni. Biće pretežno sunčano, dok je slaba kiša uz promenljivu oblačnost moguća tek ponegde na istoku i jugoistoku zemlje.

Preokret počinje na Krstovdan - Miholjsko leto donosi ugodne dane

Prema vremenskoj prognozi Ivana Ristića, meteorologa, od danas, na dan jesenjeg Krstovdana, nas očekuje potpun preokret i stabilizacija atmosfere. Kako ističe, meteorološka jesen započela je svežijim vremenom, ali od nedelje, 27. septembra, nastupa dugotrajno smirivanje vremena.

- Naredni period slobodno možemo nazvati Miholjsko leto, jer oktobar počinje sunčanim i toplim danima sa dnevnim temperaturama od 25 do 27 stepeni. Stabilan i sunčan period potrajaće oko 13 dana, tačnije sve do između 5. i 10. oktobra - objašnjava Ristić.

Iako će dani tokom ovog fenomena biti veoma prijatni, jutra ostaju prohladna, naročito u kotlinama i rečnim dolinama gde se očekuje pojava magle. Ristić savetuje građanima slojevito oblačenje zbog izraženih oscilacija između jutarnjih i dnevnih temperatura.

Klimatsko čudo kakvo nije viđeno 112 godina

Pored lokalne prognoze, meteorolog Ristić ukazuje i na nesvakidašnji globalni fenomen koji direktno utiče na vremenske prilike na našem kontinentu. Naime, u Atlantskom okeanu zabeležena je anomalija kakva nije viđena još od 1914. godine.

- Ovo jesenje i zimsko razdoblje obeležava istorijski klimatski fenomen, jer prvi put posle 112 godina nemamo uragane na Atlantiku. Dogodilo se prirodno čudo pošto je El Ninjo toliko jak da je u potpunosti zaustavio stvaranje ciklona na Atlantiku - kaže Ristić za "Blic".

Ovakav raspored klimatskih faktora pogoduje našem regionu pred predstojeću zimu, jer omogućava učestale prodore hladnijeg vazduha koji će postajati sve intenzivniji kako zima bude odmicala. Takođe, Ristić dodaje da će tokom jeseni na vremenske prilike u Evropi snažno uticati i Sibirski anticiklon, koji se zbog blokade na Atlantiku lakše širi ka evropskom kontinentu.

Šta nas čeka u oktobru i kada stiže prvi sneg?

Nakon završetka Miholjskog leta, očekuje se postepeni ulazak u hladniji jesenji režim. Između 5. i 10. oktobra stiže naoblačenje sa kišom i padom temperature, dok će u nastavku meseca padavine i pojačana košava biti sve češća pojava.

- Kako budemo ulazili dublje u oktobar, očekujem sve češće prodore hladnog vazduha. Najviše temperature za drugu dekadu oktobra su od 15 do 20 stepeni, dok će u trećoj dekadi biti još niže, uz sve ređe dane kada će živa prelaziti 20 stepeni - prognozira Ristić.

Početkom oktobra najviša dnevna temperatura biće od 14 do 18 stepeni, a jutarnja od 8 do 12 stepeni.

Kada je reč o prvim snežnim padavinama u nižim predelima, Ristić napominje da su se zbog klimatskih promena datumi pomerili. Dok je nekada prvi sneg u niže krajeve stizao početkom novembra, glavne i učestalije snežne padavine u nižim predelima sada se očekuju u trećoj dekadi novembra, oko 26. novembra.

- Na najvišim planinama poput Kopaonika i Golije prvi sneg je već zabeležen tokom septembra. Kada je reč o prvim snežnim padavinama u nižim predelima, Zbog klimatskih promena datumi su se pomerili. Dok je nekada prvi sneg u niže krajeve stizao početkom novembra, glavne i učestalije snežne padavine u nižim predelima sada se očekuju u trećoj dekadi novembra, oko 26. novembra - zaključuje meteorolog.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)